IN MEMORIAM – Даница Петровић

У уторак, 20. августа 2024. године, у Господу се упокојила проф. др Даница Петровић, велика добротоворка наше Епархије, иначе научни саветник, реномирани музиколог и педагог.

Уз подршку покојне госпође Данице, у нашој Епархији су од осамстогодишњег јубилеја Аутокефалије Српске Цркве, одржани бројни сусрети и састанци диригената и појаца читаве наше Српске Цркве, уз незаборавна њена богато документована предавања о богослужбеном појању у Српској Православној Цркви. Учесници су редовно имали прилику да се музички и духовно надограђују слушајући предавања покојне проф. Данице. Врхунци њеног доприноса су била изузетно садржајна предавања, посвећена животу и делу Корнелија Станковића (1831-1865), увек употпуњена визуелним презентацијама и музичким прилозима Станковићеве клавирске музике и песама за глас и клавир.

Рођена у Београду 1945. године, Даница Петровић је 1970. године завршила студије музикологије на београдској Музичкој академији, када је започела и свој рад у Музиколошком институту САНУ у Београду. Током последипломских студија усавршавала се у Оксфорду (1971) и Минхену. Докторску дисертацију (Осмогласник у музичкој традицији Јужних Словена) одбранила је 1980. године на Философском факултету у Љубљани. Од почетка рада у Музиколошком институту најближа сарадница академика проф. др Димитрија Стефановића (1929-2020), др Даница Петровић истрајно је проучавала традицију српске црквене музике, афирмишући се у земљи и иностранству као један од њених најбољих зналаца. Од самог формирања (1967), активно је учествовала у раду Студијског хора Института, којим је незаборавни Димитрије Стефановић руководио. Поред преко 250 студија и чланака објављених на српском и више светских језика, њен обиман научни опус обухвата уређивање и редакцију капитално значајног издања Сабраних дела Корнелија Станковића (2004-2023), појачких зборника Ненада Барачког (1995 и 2000) и Тихомира Остојића (2010), као и нотне и звучне збирке Хиландарски ктитори у православном појању, за коју јој је Вукова задужбина доделила награду за науку (1999). Многобројне прилоге дала је и у пољу лексикографије, сарађујући као аутор прилога и члан редакције са водећим националним и иностраним енциклопедијама, лексиконима и речницима. За активну сарадњу на Руској православној енциклопедији, јануара 2008. примила је Грамату блаженопочившег Патријарха руског Алексија II. С великом посвећеношћу и ентузијазмом пружала је подршку очувању традиције хорске црквене музике, организујући и водећи преко тридесет школа црквеног појања Корнелију у спомен у Сремским Карловцима, манастиру Јошаница, у Сентандреји и Будимпешти (Мађарска), у Нишу, Трстенику и Прокупљу.

За Музиколошки институт САНУ у Београду покојна Даница је везала свој целокупан радни век, дуги низ година обављајући и дужност директора (2001-2013). Била је дугогодишњи руководилац научних пројеката САНУ и Матице српске, покретач и заменик главног и одговорног уредника Зборника Матице српске за сценске уметности и музику, чланица Међународног друштва за православну црквену музику (International Society of Orthodox Church Music) у Финској, затим чланица Америчког друштва за византијску музику и химнологију (American Society of Byzantine Music and Himnology), као и групе Cantus Planus у оквиру Међународног музиколошког друштва.

Своја знања је увек преносила широј публици, одржавши велики број популарних предавања у земљи и иностранству, наступајући у медијима и приређујући циклусе ТВ емисија о развоју српске црквене музике.

Незаборавна сестро Данице, нека Вам је хвала на свему. Живели сте врло дубоком вером, много сте волели своју Српску Православну Цркву, за њу сте живели и у њој сте је видели најбољи пут ка свом спасењу. Зато сте и били обдарени том великом љубављу коју су Ваши сапутници увек јасно осећали. По угледу на Вашу веру и Вашу љубав, постављаћемо у нашим срцима истински споменик који ће нас увек подсећати на све оно што сте за нас учинили и нама дали. Знајте да су сви Ваши пријатељи и познаници у дубокој жалости због Вашег изненадног упокојења, али исто смо испуњени надом да ћемо се опет срести у вечном животу, и заједно славити Животодавца у незалазном Дану Царства Христовог.