На позив и по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Г. Хризостома, Његово Преосвештенство Епископ швајцарски Господин Андреј посетио је Митрополију дабробосанску. Епископа Андреја дочекали су на сарајевском аеродрому протојереји Младен Микавица и Дражен Делић. Потом је у двору Митрополије дабробосанске уприличен пријем за Епископа Андреја где су двојица архијереја разговарали о изазовима у мисији православне Цркве у матици и дијаспори, али су и евоцирали успомене на заједничко дугогодишње познанство и пријатељство. Била је то прилика да се Епископ Андреј увери и у лепоту обновљеног Саборног храма Рождества Пресвете Богородице у Сарајеву.
У недељу, 29. септембра 2024. године, Епископ Андреј саслуживао је Високопреосвећеном Митрополиту Хризостому на Светој архијерејској Литургији у храму Св. свештеномученика и Исповедника Варнаве хвостанског и беочинског (1914-1964) у Источном Новом Сарајеву – на Врањешу. Епсикопима су саслуживали протојереји Владимир Ступар, Младен Дробњак, Младен Микавица, Ранко Билинац и ђакон Будимир Гардовић.
У надахнутој беседи, Владика Андреј је указао на значај литургијског живота на простору овог поднебља, за углед и достојанство Митрополије дабробосанске, као и на то да су осам Господњих празника и четири Богородична празника увек најбоље доживљени кроз велики празник Воздвижења Часног Крста Господњег.
Такође је Владика Андреј изразио своју радост и одушевљење што може да служи у месту одакле је огроман број његових епархиота у богомчуваној Епархији швајцарској и италијанској-малтешкој, одакле су поникли светитељи наше Цркве и многобројно свештенство и монаштво. За наш страдални и напаћени народ, Владика Андреј је узнео нарочите молитве, као и за омладину и децу, итакавши да овај храм по својој красоти и улози може да се такмичи са многим велелепним црквама и светињама широм српства.
По евхаристијском слављу Високопреосвећени Митрополит Г. Хризостом и свештентсво приредили су Владици Андреју трпезу љубаву у парохијском и духовном центру на Врањешу.
Од самог његовог избора 1947. године па до његове кончине 1964. године, Свети Варнава је био на крсту разапет и високо на Голготи Цркве је пострадао. Био је достојан сведок Божји у тешка времена безбожног комунизма и пророчки је из комунистичких тамница и казамата (у Стоцу, Зеници и Сремској Митровици) вапио да останемо народ Божји и на Христовом путу.
Историја нас је научила да, када год су Срби дизали манастире и цркве, духовно и материјално су се уздизали. И данас сведочимо у новој епохи раста Срба, у оквирима исповедничког Источног Српског Сарајева.
Спомен Светог свештеномученика и исповедника Варнаве слави се 12. новембра (30. октобра).
На крају ове срдачне посете Епископа Андреја на сарајевском аеродрому по благослову Митрополита дабробосанског Господина Хризостома испратили су протојереји Бошко Тошовић и Велимир Дивљановић и ђакон Вукота Вишњевац.
ГАЛЕРИЈА
