Милано, 2. јун 2025. – У организацији Савета хришћанских цркава града Милана одржана је свечана процесија и молитвена прослава поводом 1700 година од Првог васељенског сабора у Никеји (325). Овај догађај, који је окупио велики број верника различитих хришћанских конфесија и бројне представнике цркава, одржан је под насловом „Ходати заједно у светлости заједничке вере“, са намером да се сведочи нада заснована на васкрсењу Христовом као одговор на равнодушност и површност савременог доба.
Процесија је започела у древној цркви Светог Гроба и, уз молитве, песме и заједничко сведочење, кретала се кроз центар Милана преко Универзитета у Ларгу Ђемели до базилике Светог Амвросија, једног од симбола јединствене и недељене Цркве.
Међу бројним великодостојницима, учешће је узео и Његово Преосвештенство Епископ швајцарски Господин Андреј, који је својим присуством допринео братском дијалогу у плуралистичком друштву.
Учесници су носили крст епархијског синода Chiesa dalle genti као симбол отворености и разноликости, док су се током процесије смењивали песме и молитве у традицијама различитих народа и језика, укључујући и Тропар Васкрсења на црквенословенском, који су певали припадници Српске православне цркве.
У самој базилици Светог Амвросија, молитвени део је употпуњен говорима представника римокатоличке, православне, англиканске, методистичко-валденске и других заједница. Митрополит Поликарп, егзарх Васељенске патријаршије за јужну Европу, истакао је значај литургијске праксе као темеља вере: „Оци сабора су теологију живели кроз богослужење, не философским спекулацијама него личним опитом Бога.“
Архиепископ Милана, монсињор Марио Делпини, упозорио је да је „јерес нашег доба равнодушност“. Подсетио је да члан Символа вере који исповеда да је Син „једносуштан Оцу“ данас више не изазива отпор – већ просто не интересује. „У епохи у којој је нада изгубила своју моћ, позвани смо да сведочимо да вера у васкрслог Христа остаје темељ који не може бити уздрман.“
Целокупна прослава, одржана симболично 2. јуна, дана велике грађанске прославе у Италији, уочи празника Отаца Првог васељенског сабора, оставила је снажан утисак у свим учесницима. Она није само позив на јединство Цркве, већ и на одговорну хришћанску присутност у савременом свету — свету у коме је, по речима учесника, неопходно „живети и сведочити веру као наду која не разочарава“.
Галерија
