СВЕТОСАВСКА ОМЛАДИНА ИЗ ЦИРИХА У ПОСЕТИ МАНАСТИРИМА СРБИЈЕ

То је било ходочашће са историјском поруком да млади из Швајцарске упознају четри духовна центра Српског православног народа кроз историју:

1. Манастир Студеницу – мајку српских цркава, задужбину родоначалника Немањићке династије, Светог Симеона Ммироточивог из 12. века.
2. Манастир Жичу – прво седиште Српских архиепископа након добијања самосталности 1219. године великом заслугом Светог Саве.
3. Манастир Пећка Патријаршија – седиште Српских архиепископа и патријараха од 13. века до наших дана.
4. Сремске Карловце – седиште Српских патријараха и митрополита након сеобе Срба 1690, под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића.
5. Српску патријаршију у Београду – седиште Српских патријараха након уједињења и изградње патријаршијског двора 1935. године.

На путу за Београд обишли смо и манастир Јасеновац где смо одслужили Литургију и причестили се са монахињама које су нас лепо дочекале. Посебна радост је била када смо се срели у Београду са Владиком Андрејем код Патријаршијског двора. Обишли смо заједно Музеј Српске православне цркве а онда нам је владика Андреј показао Патријаршијски двор, капелу Светог Симеона Мироточивог и свечану салу где се сазивају седнице Светог архијерејског Сабора. Након тога смо сви заједно ручали у ресторану преко пута Саборне цркве: Знак питања.

Поред ових важних центара духовности, ходочасници су посетили манастире Раваницу (14. век), Манастију (15. век), Саборну цркву у Нишу (19. век), манастир Драганац (14. век), средњевековни град Ново Брдо (13. век), место где се одиграла Косовска битка 1389. године Газиместан, манастир Грачаницу (14. век), манастир Зочиште (14. век), Призрен и манастир Светих Архангела, задужбину цара Душана (14. век), манастир Дечани, задужбина краља Светог Стефана Дечанског (14. век).

Млади са Косова и Метохије организовали су за младе из Швајцарске игранке у Драганцу и Грачаници где су се сви уз игру и песму ближе упознали те договорили посету младих из српске покрајине Косова и Метохије Цириху. Свима је остало у сећању изјава једне девојке из Драганца: ”нама ништа није потребно, само нам дођите да се дружимо”.

На крају, мада ми родитељи често критикујемо нашу децу – омладину да су неодговорни, у свим хотелима где смо преноћили, или у манастирима где смо били, добили смо похвале да је омладина била веома учтива, пажљива и пристојна у понашању како у храмовима, тако и за време оброка.

За следећу годину планирано је да млади раде у разним манастирима на имању ради прикупљања маслина, грожђа и остале летине.

 

ГАЛЕРИЈА