У суботу, 4. октобра 2025. године, Епископ Андреј началствовао је свечаним вечерњим богослужењем са освећењем петохлебнице, уз саслужење протојереја-ставрофора Симеуна Продановића, пензионисаног пароха у Цириху, протојереја Бранимира Петковића, пароха Светотројичног храма у Цириху, протојереја Александра Ресимића, пароха Светоуспенског храма у Цириху, протојереја Бране Сарића, старешине храма и пароха у Санкт Галену, јереја Марка Кнежевића, пароха у Тићину, и јереја Ненада Бркића, пароха у Мелсу. Благољепију вечерњег богослужења допринео је парохијски хор „Логос“ под руководством Јасмине Голник.

После вечерње службе, Епископ Андреј је у храму приказао фотографије са освећења обновљеног храма у Јасеновцу из 1984. године, које је сам забележио својим фотоапаратом. Приказујући фотографије, објашњавао је о којим личностима је реч, као и о значају тог сабрања у Јасеновцу. Том приликом евоцирао је успомене на блаженопочившег Патријарха Германа, који је тада поручио присутном народу да, као хришћани, треба да опростимо злочинцима, али да никада не смемо заборавити своје жртве. Преосвећени Владика се осврнуо и на лик и дело покојног професора Ђоке Слијепчевића, који је у својим књижевним радовима писао о страдањима српског народа у Јасеновцу и на другим стратиштима злогласне НДХ.

После предавања, добротом Црквене општине Санкт Гален и трудом чланица Кола српских сестара, за Преосвећеног Епископа, свештенство и вернике приређено је послужење, чиме је свечани почетак храмовне славе настављен у пријатној празничној атмосфери.

Сутрадан, у недељу 5. октобра 2025. године, Свету архијерејску литургију у храму служио је Епископ Андреј, уз саслужење протојереја Сретена Мићића, пароха у Патковачи код Бијељине, и протојереја Бране Сарића, старешине храма и пароха у Санкт Галену. У току причасног, Владика Андреј се надахнутом беседом обратио верном народу, појаснивши значај дванаест великих празника – осам Господњих и четири Богородичина – као и значај патрона санктгаленске парохије. Након заамвоне молитве, освећени су славски хлеб и жито које су припремили домаћини овогодишње храмовне славе, Милан и Илинка Којић из Рикенбаха код Вила, родом из Црњалова код Бијељине. Благољепију Свете литургије допринео је парохијски хор „Логос“ под руководством Јасмине Голник.

После Литургије и освећења славског колача, за Епископа, свештенство и верни народ, добротом Црквене општине Санкт Гален и чланица Кола српских сестара, организована је свечана трпеза љубави. Током трпезе чланови хора „Логос“ извели су неколико композиција које су недавно отпевали на међународном хорском фестивалу у Панчеву, што је изазвало одушевљење свих присутних у сали црквеноопштинског центра у Санкт Галену.

Након трпезе љубави и благослова Епископа Андреја, свештенство и верни народ испратили су свог архипастира, благодарећи му на очинској љубави и посети.

С тим у вези, искусни господин Шлегел је у разговору са Владиком Андрејем изразио задовољство од стране власника храма што у оскудици верника реформатске вероисповести овај храм наставља традицију ширења речи Божије у том делу Западне Швајцарске.

Током овог значајног пријема који је одржан у радном кабинету Епископа Андреја, домаћин и брат у Христу разменили су мишљења о многим важним актуелним темама, нарочито о догађајима који се тичу живота верног српског народа на простору Женеве.

Високи представник реформатске жупе (Paroisse de la Champagne,Commune de Cartigny) господин Вернер Шлегел је изразио наду скорог доласка Епископа Андреја у Женеву и срдачно захвалио на овом званичном пријему, а оба саговорника су изразила жељу да се настави овај драгоцени контакт.

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа швајцарског Господина Андреја, и на позив Панчевачког музичког друштва, а пре свега госпође мр Вере Царине, парохијски хор „Логос“, предвођен диригентом Јасмином Голник и уз пратњу пароха санктгаленског, протојереја Бране Сарића, отпутовао је у петак, 26. септембра, у Панчево, где је био срдачно дочекан од стране организатора фестивала.

Сутрадан, на Крстовдан, 27. септембра, служена је Света литургија у храму Успења Пресвете Богородице у самом центру Панчева, престоници Јужнобанатског округа. На литургији је саслуживао и беседио санктгаленски парох, протојереј Бране Сарић.

У касним поподневним часовима, у Градском музеју у Панчеву, одржан је први део 27. међународног хорског фестивала, на коме су, поред парохијског хора „Логос“ из Санкт Галена, учествовали и хор Саборне цркве Светог Георгија из Новог Сада, као и парохијски хор цркве Светог Илије из Дојлида – Бјалисток, Пољска. У овом делу фестивала извођене су како духовне, тако и световне композиције, а хор „Логос“ је наступио чак на седам језика, што је изазвало велико одушевљење публике.

Након кратког предаха, уследио је други део фестивала у храму Успења Пресвете Богородице, где су сва три хора извела искључиво духовне композиције. Сваки хор је том приликом одликован плакетом и захвалницом за труд и појачко умеће, док су диригенти награђени посебним признањима за свој стручни рад и допринос унапређењу хорског појања.

Цео фестивал био је спонзорисан и финансијски подржан од стране бројних покровитеља и институција, међу којима и Радио-телевизије Србије. Њиховим новинарима су, по завршетку наступа, диригенти хора давали интервјуе о свом раду и хорским активностима. У Светосавској сали Црквене општине Панчево уприличен је свечани банкет за све хорове и присутне госте, уз пријатну атмосферу и музичку пратњу.

Саслуживали су протојереј Дејан Арсић, секретар ЕУО Епархије нишке, протојереј Небојша Оровић, парох храма Светих цара Константина и Јелене у Нишу, протојереј Ђорђе Лукић, парох храма Свете Тројице у Цириху, јереј Милован Дерета, парох храма Светог архангела Гаврила у Батајници, јереј Марко Кнежевић, парох у Тићину и ђакон др Никола Лукић, доцент Православног богословског факултета у Београду.

Литургијско славље својим појањем увеличали су хор храма Свете Тројице из Цириха и др теологије г. Василије Ускоковић.

У својој беседи Епископ Исихије је подсетио да је светлост Христова једини истински путоказ човеку у свету испуњеном противречностима и искушењима. Епископ је нагласио да свака парохијска слава представља позив на унутрашњи преображај, да се Христос изнесе не само на жртвеник него и у срца и у свакодневни живот верних.

Епископ Андреј у својој беседи говорио је о светитељима српског рода као о живим сведоцима Христове победе над тамом. „Светитељи,“ казао је владика, „нису само спомен прошлости, већ и живо огледало у којем Црква увек изнова препознаје своје лице.“ Посебно је истакао да српски светитељи, расејани кроз историју и просторе, чине духовни мост који повезује отаџбину са расејањем и надахњује вернике у Швајцарској да остану верни завештању вере, језика и заједништва.

На крају Свете архијерејске Литургије освештан је и пререзан славски колач, заједно са овогодишњим кумовима славе господином Славком Димитријевићем, господином Милетом Димитријевићем, госпођом Сузаном Богићевић и господином Жарком Пантићем а потом је Епископ ваљевски Исихије освештао нови иконостас парохијског храма.

По завршетку Литургије у организацији Црквене општине приређен је свечани славски ручак за више од 500 верника у Иранји. Као и претходних година, у припреми и организацији помогла су српска удружења из Тићина, чинећи овај празник примером саборности, љубави и вере.

Том приликом служено је празнично вечерње богослужење у присуству бројних свештеника, верног народа и гостију. На богослужењу су саслуживали протојереј Дејан Арсић, секретар ЕУО Епархије нишке, протојереј Небојша Оровић, парох храма Светих цара Константина и Јелене у Нишу, протојереј Ђорђе Лукић, парох храма Свете Тројице у Цириху, јереј Милован Дерета, парох храма Светог архангела Гаврила у Батајници, јереј Ивица Ђулић, парох у Милану, јереј Ненад Бркић парох у Мелсу и ђакон др Никола Лукић, доцент на Катедри за литургијско богословље Православног богословског факултета у Београду.

Појали су хор храма Свете Тројице из Цириха, као и др теологије г. Василије Ускоковић.

Епископ Исихије у својој беседи говорио је о духовном значају сабрања у светлости јеванђелске вере, нагласивши да је сваки празник позив на преображај и живот у Христу. Епископ Андреј подсетио је на значај српских светитеља као духовних стубова Цркве и као примера јединства, верности и служења.

На крају вечерње службе Епископ швајцарски Андреј уручио је икону Пресвете Богородице доскорашњем председнику католичке парохије у Белинцони, господину Фаусту Риви, који је отишао у пензију као и напрсни крст декану за Белинцону, дон Маурицију Силинију у знак захвалности за све што су до сада учинили за нашу Цркву. Захваљујући њима је потписан уговор за храм Светог Јована у Белинцони, који наша парохија користи као главно богослужбено место.

После богослужења приређена је свечана вечера, на којој су сви присутни имали прилику да у братској љубави и заједништву поделе радост празника.

У току Литургије, Епископ Исихије се обратио беседом у којој је истакао да је Крст знак победе и спасења, али и стални позив на живот у вери, љубави и жртви. Подсетио је да је Крст у исто време оруђе Христовог страдања и извор живота за сав људски род, пут који води у васкрсење и вечну радост.

По завршетку Свете Литургије, у сали храма је уприличена свечана трпеза љубави, на којој су у братској радости заједно учествовали епископи, свештенство, верници и гости.

Овом свечаном сабрању присуствовао је и амбасадор Републике Србије у Швајцарској, господин др Иван Трифуновић, са супругом и члановима дипломатског особља Амбасаде Србије у Берну, што је додатно увеличало празнично славље.

Тим поводом Епископ Исихије началствовао је празничним вечерњим богослужењем, уз саслужење протојереја-ставрофора Ненада Михајловића, протојереја Александра Ресимића, јереја Ненада Бркића и ђакона Момчила Димитријевића, секретара Епархије ваљевске.

На крају богослужења, Епископ Андреј је поздравио уваженог госта из Србије, благодарећи му на духовној радости коју је својим доласком поделио са верницима у Мелсу. Епископ Исихије обратио се верном народу беседом у којој је говорио о спасоносној сили Часног Крста и његовом значају у животу хришћана. Подсетио је да Крст није само оруђе Христовог страдања, већ и знак победе над грехом и смрћу, симбол вечне наде и путоказ за сваког верника.

После вечерњег богослужења, у парохијској сали је припремљена трпеза љубави, где је настављено братско сабрање епископа, свештенства и верног народа у духу радости празника.

На почетку свечаности присутне је поздравио уважени гост, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, који је у својој беседи говорио о историјском значају Никејског сабора за очување православне вере и јединства Цркве. Подсетио је да је управо у Никеји састављен Символ вере који остаје темељ нашег богословља и духовног живота.

Свечану беседу потом је изговорио Његово Преосвештенство Епископ швајцарски г. Андреј. Он је нагласио да овај јубилеј није само сећање на прошлост, већ и позив да савремени хришћани остану верни истом оном исповедању вере којим су живели и које су бранили свети оци.

У културно-уметничком делу академије наступила је појачка група Успенског храма, старија група дечијег хора „Мокрањац“ храма Свете Тројице, хор „Мокрањац“ Светотројичног храма, етно група „Источник“ Успењског храма и Српског института, као и хор Богородичин Успењског храма. Својим извођењем унели су свечано и молитвено расположење и подарили присутнима радост духовног заједништва.

Свечана академија у Цириху била је леп културни и духовни догађај, који је још једном потврдио трајни значај Првог васељенског сабора за живот Цркве и њеног народа.

Саслуживали су протојереји-ставрофори Станко Марковић, Ненад Михајловић и др Мирослав Симијоновић, као и протојереји Бранимир Петковић, Драган Станојевић, Богољуб Поповић, Александар Ресимић, Бране Сарић и Ђорђе Лукић, јереји Марко Кнежевић и Ненад Бркић, као и ђакон Момчило Димитријевић, секретар Епархије ваљевске.

У току Литургије верном народу беседом се обратио Епископ Исихије, подсетивши на историјски значај Сабора у Никеји и његов трајни утицај на очување правоверја. Он је нагласио да је Никејски символ вере темељ јединства Цркве и да и данас остаје живо сведочанство да је Христос „Исти јуче и данас и у векове“ (Јевр. 13,8).

На крају Литургије, Епископ Андреј је топло поздравио уваженог госта из Србије, свештенство и сабрани народ, истакавши да овај јубилеј није само повод за сећање на историју, већ и позив да у савременом свету сведочимо исту веру којом су живели и коју су исповедили свети оци Никејског сабора.

После Литургије, у парохијској сали је приређена свечана трпеза љубави, на којој је настављено радосно заједништво епископа, свештенства и верног народа.

Тим поводом у Саборном храму Свете Тројице у Цириху служена је свечана доксологија у част уваженог госта. Началствовао је старешина храма протојереј Бранимир Петковић, уз саслужење свих пароха из Цириха, као и секретара Епархије ваљевске, ђакона Момчила Димитријевића.

У поздравном слову, Епископ Андреј је пожелео добродошлицу Епископу Исихију, подсетивши на значај и духовно наслеђе Епархије ваљевске, чији су светли примери Свети владика Николај и преподобни отац Јустин Ћелијски. Владика Андреј је истакао и познату побожност ваљевског краја као духовну снагу Српске православне цркве.

Епископ Исихије се захвалио на топлом пријему, говорећи о мисији и послању православних хришћана у савременом свету, истакавши радост што ће у наредним данима имати прилику да борави у Швајцарској епархији, упозна народ и парохије, те подели заједничко духовно искуство.

Посета Епископа ваљевског Исихија наставиће се сусретима и богослужењима широм Епархије швајцарске.